Тријазичник/4

by Ѓорѓија Пулевски

IV. За три царства јестествени.

IV. Пре тре миретепија, те вертетунис.

IV. Уч падишахљик мевџутлугун.

Пи.

Што је јестество.

Пу.

Чиш аште вртетун.

Су.

Мевџутлук не анлр.

Од.

Јестествено се вељит све што је направено од бога, а уште, неприготвено од људи.

Уп.

Вртетунис поѳон џиѳ чиш аште барумун, нка перенди апо нук, аште гатумун, ма нка, нераз.

Џу.

Таљанин анјлр битун јарабдан, јарадтигини, ђене, даа, азрланмајан, ихсандан.

Пи.

Како се делид јестественото.

Пју.

Си удајет те вртетунит.

Су.

Насл паиљашир аланин курулмаси.

Од.

Зада се познават, јестество го дељад на три корење, или царства.

Упр.

Прјета, њофет вртун, подајен матре рња сеј мпретенија.

Џу.

Алах бејљемег, ичун, паиљаширлар учу ћокте јаот падишахљигте.

Пи.

Који се тије царства трите.

Пју.

Циљи јан ата мпретенија, те тре.

Су.

Шу уч, падишахљиклар ангисидир.

Од.

Једно је царство животиње, друго је царство растенији, а трећо царство је копање.

Упр.

Њи мпретенија, аште жалурат а по ћетер, претенија аште теритетун апо трети мпретенија аште армомеа.

Џув.

Евељи падишахљиктр јашајанлар ертеси падишахљиктр бујујањлар дахи, учунџу, падишахљик казлан дир.

Пи.

Што је животинче.

Пју.

Чиш, аште, њижалур.

Сув.

Јашаан неанлр.

Одг.

Животиње се, тјела, дарувани со сила жива, пак по своја воља, можад да се местад од једно место во друго, који, сећавајед, и прават, секакви, рабоће, зашто, животињето треба да се ранид, до тољку време, до кога, да им се, разработајед тјелата пак и умрувајет.

А животињето се човек, овца, коњ, крава, и многу други.

Упр.

Жалур јан трупа туфаљшин, мефучи, жала, опет мбас мали тевет мундет таљуин, нка њи венди нде ћетер циљи њје вин еде бароин потуђин чиш пуна прсе жалурат дота ушћен ђер кур тата пунојет трупат опет еде вдесин.

А по те жалурат јан њерји деље каљи лопа еде ћетер шум.

Џув.

Јашанлар, те не, дрлар башлама јарабн зијаиљен ђене ћенди ехаљи ирадеиљен оина еде бјљерљер, бир, јерден, гаире ичинде, ћи ангиљер, ћендиинден, танарлар, ве, херџинс, иш, јапарлар неичин, јашаанлара, љазим, бесљеи, синљер таа окадар земана, едек, нерејеедек, ћи, тенелер, башлар, и шљемеја, ве, уљурљер, дахи, иља јашаанлар бунлардир адам којун беиђир инек ве чок дахи.

Пи.

Што се вељид растеније.

Пу.

Чиш, поѳон, ритетун.

Су.

Бују јан неанлр.

Од.

Растенији се тјела на тије једнијот краи им је запретан вземи, зада се ранат, од неја, које, имајед, жива, сила, а не можад да се преместувајет на друго место.

Упр.

Ритетун јан трупа наанта (њискаји тефи), аште нде троли мбаљјоум по, прета, ушћеен нка аја циљи еде ата кишин, форме жали апо смунде та љуин м ћетер венди.

Џу.

Бујујан тене, дирлар, онлардан бири уџу јерин деруниде, ђомуктр, ћи ондан бесљен синљер ве, онларн, дахи, вар, дири зијаси иља диише еде, кадр, диљдерлар, гаире махаљде.

А растенији се, дрво, цвеће, биљки, и многу други.

Апо ритетун јан друн љуље колоѳ барна, еде ћетер шум.

Иља бујујанлар олуб агач, чичек, от ђурлук, ве дахи чок, гаирељер.

Пи.

Што се вељид одкопување.

Пу.

Чиш, по ѳоин, ермомеа.

Сув.

Казлан не анлр.

Одг.

Одкопување се вељид (минераљи, руди) свите се тјела који се наодат закопани в земи, камен, руда, жељездо, сољ, и многу други, а одкопувањето немат живот, да за това неим требет задасе ранат нито пак растат нито умирајет.

Упр.

Ермомеа поѳон рудат џиѳа јан трупа циљј поџиндет, ембулон, нде, троли, гур мадем, екур, крип еде ћетер шум апо те ермомеа, скиште, џалумеа попре ајо, нук кркон прта, ушћеси ас, опет нук ритет, ас нук, вдесун.

Џув.

Казлан, анлр, мадемљер ћи битун тене дирлар, ангиљер, ћи јерин, деруниде булунан, ђомук таш, мадем демир, туз, ве чок, башкалар, дахи иља, казланин, јашамаги јоктур дахи ону ичун онлара љазим деиљ бесљемег ичун неда ђене бујарлар, не дахи уљерљер.

Пи.

Која наука раскажувад, едно, поједно, за свите три, царства, јестествени.

Пу.

Цла, мсумеа, зандик, тојет нја, бас нја, пре, џиѳе, треј мпретенија вртетунис.

Су.

Анги иљјм ваз едејор бирер, бирер ћи, битун, уч падишахљјклар мевџутлугун ола.

Одг.

Јестествена историја.

Упр.

Љјберти вртетунис.

Џув.

Мевџут, тактимјн, ћитаби.