Речник од три јазика  (1875)  од Ѓорѓија Пулевски
Почетак


Питање.

 Шта је основ на секаква мудрос.

Пјутмеа.

 Чиш ашт рња теђит чиш диићун.

Сувал.

 Темели недир хер џинс арифлигине.

Одговор.

 Страх од Бога, секоиј да имаме, и да веруваме бога.

Упрџеч.

Фрик нказоти, паскуш та кијем, еде табесоим њизот.

Џуваб.

Јарабимиздан, истирабе.

Пит.

 Што је Бог.

Пју.

 Чиш ашт Перенди.

Сув.

 Јараб неанлр.

Одг.

 Бога именуваме највисоко суштество, дека создал нас, и сијов, век, и све што је вовиделово, видимимже всјем и невидимим от ништо.

 Бог је вистина, бог, је свекоде, бог је дух, бог, немат ниначало нито краи, бог све может, и све знајет, бог, познават, сви што мислиме, и видит све штоработиме.

Упр.

 Перенди поѳојем ајо манаљти вртетун, псе ека бона на еде џиѳ ѳрети еде ѳит чиш дукет еде чиш нук дукет ка асџа.

 Перенди ашт вртее, перенди аште ђикунде, перенди аште фрем перенди скиште, ас скаи, ас сосун, перенди џиѳ мунде, еде џиѳдии перенди њофе, џиѳ чиш на куитоим, еде шикоје џиѳе чиш на пуноим.

Џув.

 Јараби анилрс енјуксег меркумлиг, ћј бизи јарадтиран ве дахи битун дуњанин шавкљигји ђорунан, ве ђорунмејен дахи, ич олмамакдан.

 Ала буба мевџудтр, ала буба хер јердедир, ала буба рухдр, ала буба онун некурушу не дахи сону вар, ала буба еп кадрдир, ве дахи битуну биљеор, ала буба беилејор, џумљемиз ћифићирледигмз, ве назар едер, хербиреиледиг мзи.

Пит.

 Како сотворил бог овја свет.

Пју.

 По си ека барове зот кии ѳрети.

Сув.

 Насл насп ед ти алах будуњаи.

Од.

 Наинапред создал бог небо и земја, а земја ва беше безлице, и пуста, и темница, беше како некоја дупка штоје без дно, само здих господов седигаше над водата, и рече господ нека бидет видело, и биде видело, а кога виде господ, виделото аљје убаво, тога господ ја раздели видељината, от темницата, и виделината ја нарече господ дан, а темницата ја нарече ноћ, и тога се сторји утро доиде, и вечер, првијот ден.

Упр.

 Мате пара екабарова зот, ћели, еде троли, пор трол иштен пафаче, еде шкрет, еде ерт, иштен сидоњи гропа цила аште пафунд веч фрем зотис, угриште прмиуи едеѳа зот, љета бофт ѳрет, еде убофт ѳрети, покур шикова зот ѳрети сиашт букур, ата ер, зот, екадаје ѳрети, каертин еде ѳрети, екаѳаа зот, дит, а по ертин, екаѳаа натн. Еде атаер убон мнџес, еарде, еде прам, дитн те парас.

Џув.

 Еневељ алах наспедтмиш ђогу, ве топраги, иља бу топраг чересис иди, ве чол, ве караник дахи, иди биранги чукур дипсис ђиби саде бир недес алахн, ахланирдн су узеринде, ве алах деди ћи, ишиг олсун, ве дахи, ишиг олду ве алах ћоруб ћи, ишиг ђузелдир, олдем алах, паиљашти ишиги каранљикден, ве ишиги исмедти алах ђун, дахи каранлги исмедти ђеџе, ве олвакт сабах олду, ве ђеџе дахи ђељди иљк ђунде.

Пи.

 А што сотвори во другијот ден, господ.

Пју.

 Апо чиш ека барова зот, нде дитинте ћетер.

Сув.

 Алах, ићи нџи ђунунде дахи нејарадти.

Одг.

 Во другијот ден рече господ нека бидет свод над водата, да се раздељуват, вода совода, и одељи бог, водата под сводот, и така се стори и тога господ, сводот го нарече небо, и тога се стори утро и вечер другијот ден.

Упр.

 Нде дит удутис еѳазот, љете бафт смљомеја прмиуин, пртадајет уји, ме уји, еде екадаје зот уји нан смљомеја, еде прми смљомеја, еде ашту убафт, еде атаер зот ајо смљомеја еѳа ћељи, еде атаер узбард, минџес еде прам ндедитин те удудитис.

Џув.

 Ићинџи ђунде алах емредти ћи, су узере ће мер аљсун, ћи ољешсин су, суиљен, ве алах, ољешти сују ћемер алтнда ве дахи ћемер устунде, ве дахи оиље олду, ве олвакдт алах, исмедти ћемери ђог, дахи олвакт сабах олду, ве акшам, ићинџи ђунунде.

Пи.

 А посље што сотвори Господ.

Од.

 Во трећијот ден рече господ, нека се соберет сета вода што је под небо, на једној инека се покажат суви места, и така биде, и сувите места, ји нарече господ земја, а таја собранијата водна, ја нарење мориња, и виде господ аљ је убаво.

 Пак рече нека пустит земјата од себе трева и биљки, који давајет семиња, и дрвја родни што рађајет плод, поредот свои воним ћа бидат семињата нифни на земи, и така се учуни; и виде господ аљ је добро.

Пи.

 А што сотвори господ во четвртијот ден.

Од.

 Во четвртијот ден рече господ, нека бидет светила, на сводот небесни да го дељат ден-

 от, и ноћот, једно от друго, да бидат бељези от времињата, и за дните, и за годините, и нека светат од сводот небесни, за даидет видељина на земјава.

Пи.

 А кољку светила сотворил господ, на сводот небесни.


Од.

 Господ сотворил две светила гољеми, и многу светила маљи.


Пи.

 А каква сила и дјеиство содржавајет светилата.

Од.

 От двете светила поголемото, рече господ денот даго дељит, и управуват, а помалото и ситните, да го дељат ноћот и да светат, от небо на земјава даја раздељувајет једното дењја а друготите ноћја.

Пи.

 Како се именувајет светилата небесни.

Од.

 Теја видело што управуват денот, се именуват слнце, а теја видело што управуват ноћот се именуват, месечина и звезди.

Пи.

 Што сотворил господ во петијот ден.

Од.

 Во петијот ден, рече господ, нека бидет воводата живи души, риби, и китови морски, и секакво диханије, што се наодит во вода.

Пи.

 А што сотвори, и друго нешто.

Од.

 Рече господ, нека љетајет пилци над земјава пот сводот небесни, и сите живи души што се вљечат по земи, и ји благослови господ, велејћи рађаите се, и плодите се, и наплните земју, и водата, и морињата, и пилците, нека се множат на земи, и секакво диханије.

Пр.

 Што сотвори господ во шестијот ден.

Од.

 Рече господ, во шестијот ден, нека пуштит земјава, од себе живи души поредот свои, стока и сетни животиње и зверови земски по редот свои, и така биде, како што рече господ.

Пи.

 Што сотвори господ, и уште друго нешто кажи ми.


Од.

 По теја рече господ, и сотвори човека, поподобијето своје како што