Зборник на Миладиновци/ 471 песна

471 песна

од Браќа Миладиновци

на современ македонски правопис.

Питал је Стојан Бојана,
Питал је за три години,
Мајка је не ја даваше,
Бојана ми го сакаше.
Ми стана бела Бојана,
Ми влезе в земни керали,
Откључи ковчек шарени,
Бело си руво изваде,
И лепо ми се промена;
Си посла рамни дворои,
Си посла мека постеља,
Легна Бојана да спиет,
От нахол ми је умрела.
И је догледа мајка је,
Расплети коса нат неа,
Викна со т'ги по неа:
„Бог да те прости Бојана!”
Браке је лепо говорет:
„Мајка ле, мила мајко ле!
Да појме в гора зелена,
Да зејме змиа љутица,
Да је кладиме в пазуа;
Дан је от нафол умрена.”
Појдое в гора зелена,
Најдое змиа лутица,
И је кладое в пазуа;
Бар не Бајана мрднала.
Пак је говорет браке је;
„Мајка ле, мила мајко ле!
Да зејме живи јаглења,
Да је клаиме в пазуа,
Ак је от нафол умрена,
Бојана ке се разбудит.”
Зедое живи јаглења,
И је кладое в пазуа;
Бар не Бајана мрднала.
Пак си говорат браке је:
„Мајка ле, мила мајко ле!
Да го викниме Стојана,
Ак је от нафол умрена,
Бојана ке се разбудит.”
И го викнее Стојана,
Стојан је сегна в пазуа,
Колку је сегна в пазуа,
Бојана ми се разбуди.
Бојана лепо гоорит:
„Мајко ле, мила мајко ле!
Што беф си лепо заспала.”
„Керко ле, мила Бојано!
Кога ти змиа кладофме,
Как не те тебе изеде?
Кога ти оган кладофме,
Како не ми те изгоре?”
„Мајко ле, мила мајко ле!
Кога ми змиа кладофте,
Как да ме роса оброси;
Кога ми огон кладофте,
Как да ме с'нце угреа.”
Бојано керко рогено!
Кога ти сегна в пазуа,
Како не ми се уплаши?”
„Мајко ле, мила мајко ле!
Зашто ми сегна в пазуа,
Со него да се кердоса.”